Др. Јокић Вујадин

(Велика, Плав, 1928. - Београд, 1986), филозоф и књижевни критичар, Гимназију учио у Пећи и Беранама, а учитељску школу у Сарајеву. Дипломирао је на Филозофском факултету (филозофска група) у Сарајеву (1956). Докторирао из естетике (1970) године у Београду. Радио је у Заједници југословенских универзитета (1961-1964); био је савјетник у Републичком секретаријату за културу СР Србије (1964-1967); самостални истраживач и руководилац студијско - истраживачке групе у Заводу за проучавање културе у Београду (1966-1973). Члан редакције часописа Култура (1968-1972). Одговорни уредник часописа Књижевна критика. Професор универзитета за филозофију XX в. и естетику. Предавао је на Факултету драмских уметности у Београду, Филозофском факултету у Приштини и Филозофском факултету у Никшићу. Бавио се филозофском и књижевном критиком. Студије, расправе, осврте, оцјене, приказе објављивао је у више публикација.

БИБЛ: Симболизам, Цетиње, 1967; Љубав и поезија Тина Ујевића, избор и предговор, Београд, 1969; Друштвени положај слободних уметника, са С. Павићевићем, Београд 1969; Генеза стваралаштва Тина Ујевића, студија, Београд, 1971; Позоришна публика, Београд 1974; Филозофске и књижевно-критичке расправе, Приштина 1975; Размеђа савремене филозофије, Приштина 1981; Увод у филозофију, Титоград, 1983. Максово виђење умјетности, Никшић 1983; Принцип опстанка, пјесме, Плав, 1986; Филозофија и поезија, Београд, 1986; Филозофија Мартина Хајдегера, Никшић 1988; Филозофија Серена Кјеркегора, Подгорица 1999.

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                         Повратак на " ДОКТОРИ НАУКА ИЗ ВАСОЈЕВИЋИМА "                                                                      Повратак на "О ВАСОЈЕВИЋИМА"