Др. Јованчевић Радосав Мило

Рођен је 14. октобра 1912. године, као пето дијете, послије четири кћерке, код родитеља Веља и Раде, у селу Доцу. Рођен у дане борбе за ослобођење Берана, од вјековног Отоманског окупатора. Основну школу је завршио у селу Лужац, а гимназију у Беранама 1934. године, кад се уписује на Пољопривредно - шумарском факултету у Загребу, на одсјек пољопривреде. Дипломирао је 1938. године. Докторирао је 28. новембра 1968. године на Пољопривредном факултету у Београду, на тему из области воћарства - „Утицај површине листа на принос и квалитете плодова шљиве пожегаче“, пред комисијом коју су сачињавали професори универзитета: др Младен Јосифовић, др Душан Станковић, др Живота Поповић, др Ћорђе Јеленић и др Миломир Џамић.

Као гимназијалац у Беранама, припадао је групи напредпе омладине, па је у Загребу, брзо после уписа на факултет, заједно са Милорадом - Миком Пипером, примљен у чланство КПЈ. Као члан КПЈ-а био је неколико пута у летњим данима, 1935, 36, 37 хапшен од власти у Беранама. Својим ставом и истицањем „заразио“ је читаву породицу социјалистичким идејама, па су од тога и страдали. За вријеме окупације, од 1941-1945 године, радио јс у Србији, гдје је због помагања НОП-а и социјалистичких идеја био хапшен од жандара квинслишког режима Милана Недића, два пута, по неколико месеци. Онда, од 1. новембра 1941. до 1. новембра 1942. године, обавио је стаж у средње пољопривредној школи у Ваљеву, а потом у Пољопривредној школи у Смедеревској Паланци, до августа 1945. године, када је постављен за управника ниже специјалне пољоиривредне школе Бијело Поље (када је изгубио „повезницу и престао да буде члан КПЈ-а), на тој дужности остао је до оснивања средње пољопривредне школе у Бијелом Пољу 1948. године, када прелази за професора те школе до њеног укидања, децембра 1952. године. Предавао је воћарску групу предмета и биологију. У Станици за воћарство (касније Завод за воћарство) ради од њеног оснивања, почетком 1952. године, као њен управник, односно шеф Завода, све до пензионисања 1985. године у звању научног савјетника.

Радосав Јованчевић је предсједник нодружнице Друштва пољопривередних инжењера и техничара за Бијело Поље од 1952. до 1965. године. Био је члан редакције часописа „Југословенско воћарство⁴⁴, од његовог оснивања и члан редакционог одбора Архива за пољопривредне науке. Такође је и члан редакције едиције „Југословенска помологија Учествовао је на више међународних скупова са рефератима из воћарства и то у Алжиру, Букурешту, Варшави, Београду, Чачку, Фиренци, Сиднеју и Хамбургу. Такође је био на студијском боравку у Италији 1958. године у трајању од три мјесеца. Објавио јс више од 100 (сто) научних радова од чега 11 на страним језицима. За свој научни и стручни рад др Радосав Јованчевић добио је многа јавна признања: Орден рада II реда, Тринаесто јулску награду и већи број плакета, диплома и повеља, као и 21 јулску награду Општине Беране. Научни и стручни радови и чланци др Радосава Јованчевића обухватају до сада 116 библиографских јединица, претежно из разних области воћарства, али и медоносног биља, због чега је добио Повељу Савеза пчеларских организација Југославије, на Конгресу у Крагујевцу. Посебно је проучавао љековито медоносно и ароматично биље, а радио и на проучавању Пештарске пчеле, која је отпорна на варозу, трулеж легла и друга обољења.

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                         Повратак на " ДОКТОРИ НАУКА ИЗ ВАСОЈЕВИЋИМА "                                                                      Повратак на "О ВАСОЈЕВИЋИМА"