За Николу
Милошевића (живио у првој половини деветнаестог вијека) Радомир Губеринић у књизи
о њему каже, да је био високи руски официр и војни аташе у Цариграду, главни инжињер
Књажевине Србије и први пројектант магистралног пута Београд-Бар, турски генерал,
енглески конзул, путописац, пјесник, родословик и картограф, Европљанин са четири
држављанства, који је говорио тринаест језика, оснивач и први књаз Књажевина Васојевића.
Никола је сам за себе тврдио, да је потомак "Словено-острогорске династије".
Убијен
је 1844. године из засједе која му је, изгледа по Његошевом наређењу, припремљена
у Загарачу, недалеко од Даниловграда, на путу из Васојевића према Цетињу, камо је
ишао на Његошев позив. Његош је, истини за вољу, Николи Милошевићу, чијег се угледа
и утицаја у Васојевицима несумњиво плашио, на мјесту његове погибије подигао споменик,
али је Његошев наследник, књаз Данило, наредио да се споменик сруши и да не остане
трага од њега, чиме је посредно потврдио да је цетињски двор порадио о глави овог
гласовитог Васојевића. Споменик је срушен, али му је народ загарачког краја подигао
други - мјесто његове погибије се и данас зове Консулов гроб...
Нема коментара:
Постави коментар