Мојсије Зечевић је рођен 1780 године у Виницкој (Беране). Преминуо 1850. године и сахрањен испред манстира Ђурђеви Ступови, гдје је и столовао.
Мојсије је био световни и духовни владар племена Васојевића с краја 18. и почетком 19. вијека. Уз Петра I и Петра II Петровића Његоша био је једна од најзначајнијих личности Црне Горе. Заједно са Петром I Петровићем радио је на ослобођењу црногорских племена, враћању исламизираних Срба у православну вјеру.
Њега је Петар Први именовао да га замјењује у „столици“ док дође млади Раде Томов на пријесто. А када је дошао, Мојсије је „одлучно стао уз младог Његоша коме су оспоравали право на пријесто“.
Успоставио је везу између Црне Горе и Србије и помагао Карађорђев устанак. Обављао је значајне државничке и световне дужности у вријеме Петра II Петровића. Учинио је много на уједињењу Васојевића и других брдских племена у једну државу Црну Гору. Његово дјело наставио је Војвода Миљан Вуков Вешовић.
Мојсије Зечевић је обновио „Васојевићки закон у дванаест тачака“. Писао је молитве и епске пјесме које су забиљежили његови савременици, а међу њима и Сима Милутиновић Сарајлија.
Преко педесетак његових епских пјесама објављено је у разним листовима и антологијама.
Сахрањен је испред манастира Ђурђеви Ступови гдје је и столовао.
Нема коментара:
Постави коментар