Син познатог црногорског главара, јунака и сенатора Миљана Вукова, једно вријеме, се прије студија, у Београду, школовао у Ници, у Француској. Војвода Гавро Вуковић је као дипломирани правник (дипломирао је права у Београду 1872 ) био министар иностраних послова Књажевине
Црне Горе од октобра 1899. до децембра 1905. године. Био је предсједник
Државног савјета (1906-1908). За народног посланика биран је два пута (1906. и
1914). Познат је и као писац, мемоарист. Дипломатска служба Гавра Вуковића у
Цариграду почела је 1879. године и трајала (с прекидом 1881/1882) до 1884.
године. Он је одлуком књаза Николе И Петровића Његоша постављен за отправника
послова Књажевине Црне Горе у Цариграду. Према тврђењу Николе-Ника Хајдуковића,
Гавро Вуковић је "1883 године пошао у Цариград". Др Илија
Радосавовић наводи да је Гавро Вуковић био отправник послова Књажевине
Црне Горе у Турској од "марта 1884. до децембра 1885. године у
Цариграду".
Гавро Вуковић је био члан Великог суда, министар иностраних послова, а
једно вријеме и заступник министра просвјете и црквених послова. Гавро Вуковић
је био опуномоћеник црногорске Владе каоминистар иностраних послова, који је са
др Валтазаром Богишићем закључио уговор (23. марта/ 4. априла 1893) на Цетињу о
ступању Богишића у државну службу црногорску. Ријеч је о споразуму о преузимању
ресора министарства правде од стране Богишића и његовом именовању за члана
Државног савјета. Тај уговор је закључен по налогу и одобрењу књаза Николе, а
потписао га је и предсједник Државног савјета и министар унутрашњих дјела
војвода Божо Петровић. У пројекту уговора, који је написао Гавро Вуковић,
сачињеног у Дубровнику 1. јануара 1893. године, било је предвиђено да др
Валтазар Богишић привремено преузме и ресор И министра просвјете. Гавро Вуковић
је био посланик Црногорске народне скупштине. У краљевини СХС политички је
ангажован као један од првака Црногорске федералистичке странке.
Нема коментара:
Постави коментар