Васојевићи, као етничка цјелина, насељавају простор Лијеве Ријеке у сливу Мораче и на Тари испод Комова, предио око горње долине Лима, и око старе Будимље (Доњи Васојевићи). Матица им је остала врло јака, али су се расељавали по читавој Црној гори, по Шумадији и другим крајевима Србије, преко Дунава, и по Босни и Херцеговини. Васојевићи су највеће племе, не само у Црној Гори, него, можда, у свим српским земљама. Васојевићи не носе своје име по мјесту, нити се, пак, сматрају у погледу рода, различитог поријекла, него се држе за једну породицу, од једног родоначелника Васоја или Васа, по коме су добили своје племенско име. Заједничко је, да васојевићко предање разликује као своје заједничке претке Васа, као ближег и Васоја, као даљег родоначелника. Васо је, по предању, дошао у Лијеву Ријеку као пребјег са Косова, гдје се настанио и основао породицу а Васоје је био великаш из доба Немањића. Родоначелник Васојевића, по једном предању, је велики кнез Вукан, касније дукљански краљ, а по другом, изгледа вјероватнијем, јер се више слаже са историјским датумима, родоначелник Васојевића био је краљ Радослав, но у сваком случају Немањић! По предању, Радослав је имао сина Васоја, који је живио од 1217-1286. године. Васоје је одрастао на двору деспота, касније цара епирског, Манојла Анђела, његовог дједе по мајци. Васпитаван је у грчком духу, а и сам је био ожењен Гркињом, а и мајка му је била Гркиња. По предању, Васоје је око 1286. године, погинуо у једном гусарском нападу на Јадранском мору, гдје је гусарио са својом дружином, састављеном од Срба и Грка, названом "Васојевићки осветници". Васојев син Гргур (1251-1313), наставио је авантуристички живот свога оца, па је и он погинуо на сличан начин. Гргуров познати син Вук (1286-1319), одрекавши се живота свога дједе и оца, замолио је српског краља Стефана Уроша Трећег, да му дозволи повратак у домовину. Краљ му је дао властелински посјед код Сјенице (Дубница), али га је, по предању, условио да се више не зове Немањићем, већ, по дједи, Васојевићем! Вук је из гусарства носио надимак Муса. Вук је имао сина Владислава (1311-1384), а Владислав сина Стевана (1342-1389), који се, по дједи, назвао Мусић. Мусић Стеван, тј. Васојевић Стево, са својих четири хиљаде Васојевића учествовао је у Косовском боју, гдје је, по предању, погинуо. Имао је пет синова: Васа, Пипа, Озра, Краса и Хота. Најстарији син Васо оснива своју породицу у Лијевој ријеци. Имао је три сина: Раја, Новака и Мија. Рајо је имао такође три сина: Ђура, Даба и Угљешу.
Поријекло Васојевића
Васојевићи, као етничка цјелина, насељавају простор Лијеве Ријеке у сливу Мораче и на Тари испод Комова, предио око горње долине Лима, и око старе Будимље (Доњи Васојевићи). Матица им је остала врло јака, али су се расељавали по читавој Црној гори, по Шумадији и другим крајевима Србије, преко Дунава, и по Босни и Херцеговини. Васојевићи су највеће племе, не само у Црној Гори, него, можда, у свим српским земљама. Васојевићи не носе своје име по мјесту, нити се, пак, сматрају у погледу рода, различитог поријекла, него се држе за једну породицу, од једног родоначелника Васоја или Васа, по коме су добили своје племенско име. Заједничко је, да васојевићко предање разликује као своје заједничке претке Васа, као ближег и Васоја, као даљег родоначелника. Васо је, по предању, дошао у Лијеву Ријеку као пребјег са Косова, гдје се настанио и основао породицу а Васоје је био великаш из доба Немањића. Родоначелник Васојевића, по једном предању, је велики кнез Вукан, касније дукљански краљ, а по другом, изгледа вјероватнијем, јер се више слаже са историјским датумима, родоначелник Васојевића био је краљ Радослав, но у сваком случају Немањић! По предању, Радослав је имао сина Васоја, који је живио од 1217-1286. године. Васоје је одрастао на двору деспота, касније цара епирског, Манојла Анђела, његовог дједе по мајци. Васпитаван је у грчком духу, а и сам је био ожењен Гркињом, а и мајка му је била Гркиња. По предању, Васоје је око 1286. године, погинуо у једном гусарском нападу на Јадранском мору, гдје је гусарио са својом дружином, састављеном од Срба и Грка, названом "Васојевићки осветници". Васојев син Гргур (1251-1313), наставио је авантуристички живот свога оца, па је и он погинуо на сличан начин. Гргуров познати син Вук (1286-1319), одрекавши се живота свога дједе и оца, замолио је српског краља Стефана Уроша Трећег, да му дозволи повратак у домовину. Краљ му је дао властелински посјед код Сјенице (Дубница), али га је, по предању, условио да се више не зове Немањићем, већ, по дједи, Васојевићем! Вук је из гусарства носио надимак Муса. Вук је имао сина Владислава (1311-1384), а Владислав сина Стевана (1342-1389), који се, по дједи, назвао Мусић. Мусић Стеван, тј. Васојевић Стево, са својих четири хиљаде Васојевића учествовао је у Косовском боју, гдје је, по предању, погинуо. Имао је пет синова: Васа, Пипа, Озра, Краса и Хота. Најстарији син Васо оснива своју породицу у Лијевој ријеци. Имао је три сина: Раја, Новака и Мија. Рајо је имао такође три сина: Ђура, Даба и Угљешу.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Odličan uvid u poreklo plemena sa najboljeg Srbskog internet portala
ОдговориИзбришиhttp://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mbarjaktarevic-predanja_l.php
Вероватно. Многе ове податке сам сакупљао на интернету много прије него ли сам овај блог и планирао тако да не знам са којих сајтова сам то преузео иначе бих то поставио на блогу. Надам се да нећу никог увредити због тога.
Избриши