Генерал Радомир Вешовић

Био је војни министар Црне Горе. На Књажевцу у Андријевици приликом откривања споменика погинулим Борцима у балканским ратовима и у првом светском рату.

Тада, пензионисани ђенерал је стао пред окупљене преживјеле борце и рекао:  
Ја сам данас најсрећнији и најнесрећнији човјек на свијету. Најсрећнији што овај споменик палим јунацима за слободу, подижемо у миру и слободи, а најнесрећнији што на њему нема мога имена.

Датум рођења 25. јуна 1871.

Место рођења Васојевићи, Кнежевина Црна Гора

Датум смрти 1938.

Место смрти Славонски Шамац, Хрватска

Националност Црногорац

ОПИС ВОЈНОГА СЛУЖБОВАЊА

Чин генерал

Ратови Први балкански рат, Други балкански рат, Први светски рат Војска Црногорска народна војска 1879.-1912., комити, Војска СХС

Командовао командант 2. дивизије Црногорске војске у Подгорици, командант Горњо-васојевићке бригаде у ослобођењу Плава, Метохије са градовима Пећ и Ђаковица, потом именован за министра одбране

Радомир Вешовић, Васојевићи, Кнежевина Црна Гора 25. јуна 1871. - 1938. Славонски Шамац, Хрватска, црногорски генерал и политичар. Противник присаједињења Краљевине Црне Горе Краљевини Србији 1918. био мета монтираног судског процеса који је 1921. узбуркао ондашњу јавност. Члан Главног одбора Црногорске странке, борац За Право, Част и Слободу Црне Горе.

Потиче из гласовите породице вођа Васојевића па је као стипендист црногорскога Двора 1887. завршио официрску школу и Италији.
На разним дужностима у Црногорској војсци, од 1908. командант штаба 2. дивизије у Подгорици.

У Првом балканском рату заповједа Горњовасојевићком бригадом и заузима Плав, Метохију са градовима Пећ и Ђаковица, потом именован за министра одбране. 
Под његовим заповедништвом су Црногорци 1915., током Првог светског рата, окупирали Скадар.

Јануара 1916. није са црногорском владом и Двором напустио Црну Гору и отишао у егзил уочи аустро-угарске окупације. 
У јуну 1916. су га окупационе власти покушале да ухапсе и интернирати, но генерал Вешовић је убио аустро-угарског официра који је дошао по њега.
Са браћом Новицом и Павићем, те групом Црногораца, одметнуо се и нашао уточиште у комитима.
Аустро-угарске су власти у Колашину због тога објесиле његовога брата Влајка, те сараднике генерала Вешовића Сава Радуловића и племенског капетана Мијата Реџића. 
Генерал Вешовић се почетком 1918. предао и пришао у службу гувернера Црне Горе, започињући кампању за обуставом комитског покрета отпора. Потом је био интерниран за Аустрију.

По окончању Првог светског рата, хита Црној Гори где се припремала Подгоричка скупштина, али га српске војне власти у транзиту код Славонског Брода хапсе као опаснога противника. Генерал Вешовић бива мобилисан те упућен за команданта дивизије у Скопљу, но већ у јуну 1919. га пензионишу. 
Стиже генерал Вешовић у родну Андријевицу. Но тадашњи председник Владе Краљевине СХС Стојан Протић издаје наређење за даноноћним полицијским надзором над њим јер верују да ће се генерал Вешовић ставити на чело црногорског устанка против присаједињења Србији који се тада распламсавао.
Напокон, септембра 1919. министар војни генерал Стеван Хаџић наређује Вешовићево хапшење и спровођење за Београд. У новембру исте године га пребацују у сријемско-митровачку казниону.
У истражноме затвору проводи генерал Вешовић 15 месеци да би му у Београду марта 1921. судили због учешћа у припремама оружаног устанка.
На суђењу је генерал Вешовић казао да је српска окупацијом Црна Гора постала "паклом горим од Дантеовог".

Адвокат Вешовићев је био др Секула Дрљевић.

Вешовић је ослобођен оптужби. 
Судбина генерала Вешовића делимично је описана и у дугометражном немом филму који је 1922. снимљен у Италији по сценарију Црногорца Владимира Поповића.

Подробнији чланак о теми: Воскрсења не бива без смрти

Након ослобађајуће судске одлуке, генерал Вешовић се враћа у Црну Гору где постаје члан Главног одбора Црногорске странке.

Умро је 1938. и сахрањен је у Славонскоме Шамцу ​​гдје му је живио део породице.

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на " ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА "