По вјервовању људи са Комова, по
комским шумама и висовима живе виле. Комске виле су посебне, јер како народ
тврди, имају антропоморфну моћ. Многи их призивају, многима се јављају. Неке су
добре, друге, пак, зле. Вода Маргарита на Комовима позната је по вилама, а
омиљено мјесто окупљања им је на Љубану.
Виле на Комовима живе у ваздуху, на земљи
и у води. Њавише их има у облацима и у високим врховима. Зато их зову нагоркиња,
загоркиња, бијела, вила и бјелогорка, комска вила. По народном вјеровању виле
су зачињане из росе и траве, па вила о самој себи говори у многобројним пјесмама
посвјећеним комским вилама овако:
"Мене је гора родила
у зелен лист ме повила
јутарња роса падала
мене је вилу дојила.
Од горе вјетрић дувао
мене је младу њихао.
Комови су, по народном казивању, пуни
вила. Оне станују у комским пећинама. Најпознатија од њих је Вилина пећина или Вилина
јама у Љеворечко-краљском Кому која се издалека види и неприступачна је. Зато за
овај Ком се може чути назив Вила.Ту су вилински дворови. Тамо кажу има "свашта
на свијету, што човјек може замислити". Ко се нађе у вилиним одајама биће
почашчен сваком ђаконијом, али таквих је мало.
Постоји легенда о комској вили
и Ђоку Николином Поповићу који се заљубио у њу и она у њега. Прича се да је и спрски
цар, не зна се тачно који, долазећи у лов на Комове, запазио вилу и у њу се
заљубио. Хтио је да се ожени њом,али га је она условила:
"Богме никад ја те узет нећу
док не нађеш до триста извора
у предивном Кому високоме
не посјетиш воду Маргариту
и Бијелу воду пјенушаву
у једну их жицу не саставиш".
Виле су изузетно лијепе, витке
и лаке, али са огромном снагом. Поред пећина имају и своја гумна на којима вршу
жито и играју коло, такозвано вилино коло. Имају своје воде и изворе где се умивају
или купају, гдје се и најчешће срећу. Оне играју коло и ко нагази и пређе преко
тог круга, тај им развија коло и бива жестоко кажњен. Отуда и прича у
Васојевићима да је испод Кома јахао на коњу младић. Из незнања наишао је на вилино
коло које је, прешавши преко њега, развио. Његов коњ се спотакао и пао,а са њиме
и младић. Повријеђени су били и коњ и коњаник. Коњ је послије неколико дана угинуо,
а младићу се осушила лијева страна тијела. После дугог лијечења младић није успео
да се опорави.
Једном су се дивокозе нашле заробљене
међу стијенама на Кучком Кому. За то су чули Кучи и упутили се ка њима. Дивокозе
међутим спаси глас из Вилине пећине који нареди да се позову “Каримани с мора” да
крамповима и маљевима расјеку зидове Кома. Тако су они разбили стијене и све дивокозе
осим три су побјегле. ’Нека то буде људима за вечеру” пресуди опет глас из
пећине.
Постоји и прича да се вила може ухватити
само ако јој се украде кошуља док се купа. Тада вила иде за момком који је украо
њену кошуљу и у већини случајева се удаје за њега. Међутим, кад-тад вила одлази
у своју слободу.
У Васојевићима се пјевају многе пјесме
о вилама.Једна од најпознајих је "Вила гајтан плете" и "Била
вилу преко Кома звала", "Вила и војвода Марко".Виле су, по народном
казивању, биле заштитнице ратника и српског народа.
Нема коментара:
Постави коментар