Легенда
о Белој води, извору најчистије европске ријеке Таре је прича о трагичној
љубави између комске виле и младића из племена Куча Ђока Николина
Поповића.
Бијела
вода је извор ријеке Таре. О Бијелој води постоји легенда.Кажу да је то вилина
вода, да су на њој умивале своја лијепа лица и купале своја чаробна тијела.
Једном се ту, кажу, на Бијелој води затекао и Куч Ђоко Николин Поповић. Када је
угледао вилу како овом водом хлади своје бујне груди, мислио је да је то
чобаница али је брзо схватио да је то комска вила. Вила је касно примијетила
Ђока да је страствено посматра. Одмах се заогрнула својим вилинским платном али
се у исти час заљубила у младића. И њу је опила љепота овог горостаса. Пошла је
горе у Комове у Вилину пећину а Ђоко, заљубљен, остао код свог стада. Долазио
је данима на изворе Бијеле воде али виле није било. Био је упоран и једно вече,
у сутон, на извору се поново појавила. Миловали су једно друго својим
погледима, па би вила нестала. Тако је било свако вече, скоро читаво љето. Када
Ђоко схвати гдје се то вила налази у комским стијенама, одлучи се да је потражи
у њеној пећини.
Када
се примакао улазу, вила га је дочекала и увела у пећину. Од тада је сваки дан
ишао код виле у пећину. Његова родбина и пријатељи су примијетили да се нешто
чудно дешава са њим. На крају су схватили да је заљубљен у вилу и да јој одлази
сваки дан. Једне вечери су га примијетили заједно са лијепом дјевојком на изворима
Бијеле воде како стоје загрљени. Вила је отишла а за њом и прелијепи младић.
Звали
га пријатељи, родбина, дјевојка,да се врати, али он је отишао код виле у
пећину. Нијесу могли схватити да је то била безгранична и ватрена љубав Ђока
Поповића и комске виле. Ђоко је и дању и ноћу био у пећини са вилом. Једног
дана посјетили су пећину кучки чобани, његови пријатељи. Нашли су га у загрљају
са вилом, окружене златом и драгим камењем. Пећина је сијала. Чобани су га
позивали да се врати своме стаду и својима најближим. Ђоко и вила су се
наљутили на чобане. Он је пошао према Царинама, а вила остала сама у пећини. Од
срџбе и бијеса она долази на изворе Бијеле воде и затвара их великом каменом
стијеном, да нијесу више онако бујни као што су били. Оставила је само
мали дио воде да извире, а Ђока је устријелила невидљивом стријелом, те је он
сахрањен на Билу од Царина гдје му је и данас гроб.
Сваког
прољећа на том гробу изникну два цвијета, као знак да су вила и Ђоко у истом
гробу, да се ни мртви нијесу раздвојили. Ето тако говори легенда о Бијелој
води, објашњава Богдан Лабовић у својој књизи Живот на Комовима.
Нема коментара:
Постави коментар