Анегдота о Миљану Вукову Вешовићу

          Поред свега што се зна колико га је цијенио војвода Марко Миљанов, када га је Бећо Николин Поповић, на једном сједнику Куча, упитао:
          - Војвода, да те нешто питам, да ми право кажеш? Само, немој се љутити!

          - Ела, Бећо, само знам да нећеш нешто паметно проговорити!

          - Образа ми, има ли бољега Црногорца у Црној Гори од тебе? - Ето, Бећо, богме сам зна да нећеш ништа мудро рећ! Како нема, јадан не био!? Много их је. Не бих их могао побројати за три дана.
          - Кажи нам бар једнога, јер ми мислимо да нема од тебе бољега.
          - Е, има! Једнога ћу ти казат, ма немој за више питат.
          - Ко је тај?

          - То је војвода Миљан Вуков. А да је он бољи човјек и јунак од мене, казаћу ти примјером, да не би мислио да причам напамет. Ево како: јавим ја војводи Миљану у Лијевој Ријеци да ћу прве недјеље доћи код њега, на разговору. У недјељу, кад сам се појавио са пратњом на помолу Лијеве Ријеке, на звано мјесто Погане међе, Миљан ме видио, па је дозва попа Пера Ивановића, и рака му: "Попе, нареди да звоно на цркву бије!"

          Поп, зачуђен, упита:
          - А зашто, војвода?
          - Долази војвода Марко, па да се огласи његов долазак.
          - Па, ако долази војвода Марко, не долази владика, господине војвода - одговори поп.
          - Нареди нека звоне - рече Миљан - па кад дође владика, узећемо један чактар са добра овна, и објавићемо његов долазак.
          Попо је морао, и наредио је те је звоно зазвонило.

        - Бећо, ово је доказ да је Миљан бољи човјек од мене. Јер, да се бојао његовој части и чојству, никада ми такав дочек не би приредио - рече Марко. 

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на " АНЕГДОТЕ О ВАСОЈЕВИЋИМА "