Како
је од Добре ријеке постала Злоречица, ко је разљутио народ да јој надене тако име
и шта Злоречица значи за села Подкомовља...
Ноћу
из Добре Ријеке излазила је дјевојка вила. Од њене љепоте сав крај би се преобразио
у чудесну свјетлост. Зајечале би горе и надошле воде одозго од Комова, звијери и
птице би се узбудиле. Дјевојка се загледала у младог, стаситог воденичара. Цијелу
ноћ је била са њим а воденички камен млио је жито. Од силног заноса и љубави нијесу
примијетили да је воденички камен бивао све бржи и тако је измлио жито и нико га
није зауставио. Ударао је камен о камен, на празно, и стварао чудесне звуке. Заљубљени
нијесу ништа примјећивали. Љепотица из воде одмамила је младог воденичара у вирове
Добре Ријеке, баш испод великог камена који се налази испод воденице и тако су нестали.
На
водама Добре Ријеке биле су некада и воденице. Кажу, било их је преко стотину, мљело
се жито. Данас их има свега неколико. Међу њима од давнина, управо када је саграђен
и манастир у кошутицима, ту, надомак овог светог здања, на Доброј Ријеци, био је
манастирски млин који на овом мјесту и данас постоји. О постанку овог млина постоје
различите приче. На први поглед амбијент око воденице дјелује очаравајуће и не оставља
никог равнодушним.Чини се као да је овдје вријеме стало ко зна када. Колико је воденица
стара, не зна се. За њу је везана и оваква прича:
Воденички
камен стварао је чудесне звуке што је изазвало сумњу мјештана да се нешто
чудно догађа у воденици. Нико није прилазио млину неколико дана све док воденички
камен није стао. Тада су мјештани пришли и видјели да воденичара нема. Нико није
знао шта се са њим збило. Послије неколико година, прича казује, на мјесечини је
избио снажан бљесак из воде. Био је то лик воденичара,затим се чуо продоран глас
од кога се покренуо воденички камен, који се и данас покреће и меље жито. Не ваља
да стане. Ако би стао не би било добро за народ овога краја. Од тада Добру Ријеку
назваше Злоречица, по дјевојци вили и тешкој љубави, која је донијела смрт младићу.
Злоречица је ријека чијим коритом тече бистра вода од почетка самих извора Кутскаје
и Перућице, па све до ушћа у лим код Андријевице. Овај простор је нетакнута природна
љепота. Има преко 20 км удолина, које су под воћњацима, ливадама и њивама, бистих
извора и вирова, јазова и воденица, што чини право богатство овога поткомског краја.
Иначе,
Злоречица се прије звала Красна. Настаје у Ђулицима спајањем Перуцице и Куцкаје,
ово је подручје, пространих бујних и густих шума, ливада и пашњака, са енормним
богатством воде, која све то напаја и напија.
На
Дебрици (Доброј Ријеци-долини) владао је мир. Остала је да траје прича о љубави
двоје младих. Да ли је то тако, воде ове ријеке знају. Знају и ова брда и удолине
испод Комова.
Нема коментара:
Постави коментар