Војвода Миљан Вуков Вешовић

Војвода Миљан Вуков Вешовић  1820 - 1886

1853. г. Је велики датум у историји Васојевића. Те године су се они оцијепили од Турске и присајединили се Црној Гори. Да се Васојевићи оцијепе сановољно од Турака помогла је и агресивна политика Кнеза Данила као и снажна генерација Васојевића овога доба.
На чело Васојевића стао је Војвода Миљан Вуков Вешовић, човјек великога ума, способан за иницијативу правилних закључака и творац смјелих комбинација. Скоро неписмен, он је својом расном енергијом чуда стварао и створио себи завидно мјесто у групи оних војвода које је с похвалом пјесма опјевала. О његовој величини најбоље је рекао Кучки војвода Марко Миљанов, на питање Краља Милана који је најбољи црногорски војвода одговорио је краљу, „Војвода Миљан Вуков“ а зашто,“зато ,Величанство што се с Васојевићима ослободио од турака само сам и од Шабанагића нахије створио најљепшу српску башчу“.

Наставио је започето дјело игумана Мојсије Зечевица на уједињењу Васојевића и других брдских племена у једну државу Црну Гору.

Писар војводе Пека Павловића, Јован Николић, забиљежио је војводино сјећање о Миљану:

"Миљан Вуков је био нешто друкчији човјек од нас из Старе Црне Горе. Може бити да је такав био што је васкрсао једну Нахију, и, на зор султану и многијема силнијема беговима, довео к нама, у слободну земљу црногорску.

Није хтио ништа и никога да отрпи, па био то и Господар. Плануо би на сваку неприличну ријеч или увреду коју би неко упутио њему или његовом племену. А било је таквијех. Ти знаш какви су наши људи! Био сам ту у више прилика када је Господар има муку да омекша овог плаховитог Васојевића.

А он је био пријатељ и родољуб, ка ико међу нама. Кад се са њим спријатељиш, нема код њега никаквијех двоумица или шеталица, но се држи пријатеља и другује с њим ка са братом.
А знам га ка великог родољуба. Он љуби домовину, иако има некијех који га криве да држи некакве одношаје са Србијанцима. Није ту штете никакве, но нека држи, и тамо су наша браћа. А он неће ништа учинити што би наудило угледу и части домовине, а због таквијех веза никоме штете неће бити. То говоре за њега они којима све смета што чини и што ради његово племе, ето скоро од Мораче до Лима. Бога ми, нико није толико задужио Црну Гору, послије куће Петровића, колико он".

А војвода кучки Марко Миљанов, који га је истински уважавао и увијек испред себе "истурао", написао је: "Сви смо ми војводићи, а Миљан је прави војвода! Прислонио је књазу и Црној Гори још једну Црну Гору а и друго, те нема ниједног главара који би му мога рећи:,Помакни се, да сједнем!".

  

Сердар Јоле Пилетић о Војводи Миљану и ослобађање Колашина

Присаједињење Васојевића Црној Гори, био је један од најважнијих догађаја у црногорској историји. Задатак војводе Миљана Вукова и васојевићких главара је био да се одмах успостави власт какву је имала Црна Гора у њеним старим границама. Зато је војвода Миљан Вуков организовао војску и поставио седам капетана који су, заједно са њим, управљали Лијевом Ријеком и Нахијом.

Његов искрени пријатељ и побратим, сердар Јоле Пилетић, оставио је свједочанство, у којем вели: "Негдје с прољећа 1853. године, затекао сам госте у дому мога брата, војводе попа Риста, кад сам се вратио са Цетиња. Ту бјеше кита људи, каквије нијесам у мој вијек гледа. Препознах мог пријатеља, љеворечког прегалца Миљана Вукова, са седам људи, које ја нијесам познава. Али, познава сам Миљана! Свраћа је у нашу кућу често, кад је путова про Пипера за Цетиње.

Миљан је има мач у устима, а не језик! Говорио је одрешито ка да мачем сијева. Рече да су му то капетани, које води књазу да му пољубе руку и да их види. С њима бјеху и два перјаника, како ми рече.
Ја се нашалих: Ти постаде књаз у Нахију, Миљане. Па без капетана и перјаника никуд!

А он ће мени: Лако је Вама овамо. Све имате готово, створили сте прије, а ми стварамо све из почетка, ка човјек кад озида кућу и почне да се окућава и сређује".

Плавско-гусињски бегови, не мирећи се с губитком великих посједа у Нахији, називали су војводу Миљана пустоловом љеворечким, тражећи војну помоћ од скадарског везира, не смијући да ударе олако на Васојевиће. Војвода Миљан није хајао за то, него је својим Васојевићима говорио: "Опри се прије, удри чим стигнеш! Не очекуј да се непријатељ спрема на тебе. Не дај да се среди, и сређен удари!" Од тада, све до битке на Грахову, 1858. године, Миљан Вуков је са својим Васојевићима успјешно одолијевао насртајима Турака. Тада му је књаз Данило казао: "То је држава моја, Миљане, а нека је власт твоја!"
На Илиндан 1858. године, Васојевићи, Братоножићи, Морачани, Ровчани, Језерци, Шаранци и нешто Куча, предвођени војводом Миљаном Вуковим и Новицом Церовићем, напали су, и готово сасвим разорили град на Тари, Колашин, тиме изазвавши међународни скандал. Велики војвода Мирко Петровић је био за то да се обојица ,"у име државе", стријељају?! Наравно, књаз Данило, иначе побратим Миљанов, није то урадио, давши им инструкције да се бране пред Међународном комисијом за разграничење са Турском, са сједиштем у Дубровнику. Успјели су и обојица су се вратили у своја племена, овјенчани славом.

    ( Подаци су преузети са странице  http://www.komovi.com )

МИЉАНУ  ВУКОВУ

Тај кастриот из Васојевића,
Сој, бре, као балчак Обилића!
Страшан као сибирска пустиња
Ил' таласи поврх мора сиња.
Груди су му тврђи од камена,
А лав би му лего на рамена.
Има љуте као зима зубе,
А више њих два брка се љубе;
Ту испод њих хучи врело буне,
А за тачност Ловћеном се куне.
На гробу му гудало и струне,
Под ноге му ропски ланац труне.
Не видиш му токе од бркова,
Које није у Млеткама кова,
Но скинуо са паше Селима,
А на њима скуп легије име,
Ка влашиће с небескога свода,
Ил' кремење из химне народа.
Шта још краси тога горостаса?
Три зла што му вире иза паса!
Ал' што храни покрај кука вука -
Кад зарежи, царев логор бјежи!
А војвода мркова ошине
Не виде се брда од прашине.
Море Турци залуд ви клањања,
Тјера Миљан аге са имања!
Одметник је с триста соколова
И с народом који нема крова,
Ал' у таквој витешкој биједи -
Дан им царске године вриједи.

( Аутор пјесме  " Радован Бећировић Требјешки " )

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на " ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА "