Манастир Ђурђеви Ступови

 

Наспрам Комова, слободарског врха који повезује Ловћен, Андријевицу и Цетиње, у Лимској долини, на зеленој заравни код Берана налази се манистар Ђурдјеви Ступови, сједиште Будимљанско-никшићке епископије и симбол отпора турској власти.

Мада  су га Турци више пута палили нису успели да угасе пламен који и данас то свето место има - остао је симбол православља и велике љубави према слободи и свом роду.

Манастир Ђурђеви ступови са црквом Светога Георгија  на самом почетку 13 вијека подигао жупан Стефан Првослав, син великог жупана Тихомира, Немањиног брата. У овом манастиру било је сједиште Епископије Будимљанске, једне од првих епископија које је основао свети Сава 1219 год. одмах по осамостаљењу Српске православне цркве. Касније Будимљанска епископија је подигнута на степен митрополије. Краљ Милутин је 1318. године присуствовао државном сабору у Ђурђевим Ступовима.

Први значајни помени Будимљанске митрополије налазе се у извјештају о другом охридском саборном суденију 1532.године. манстиру. Зна се да су Ђурђеви Ступови били, не само духовни, већ и просветитељски центар и да  писменост није била привилегија само  калуђера, већ и других истакнутих људи, у првом реду сеоских и нахијских кнежева који су били писмени.

Бурна времена и ратови учинили су да будимљанска митрополија буде уништена, Народ је доживљавао тешка времена и сеобе, што је имало за последицу замирање сваког културног и духовног рада у манастиру. 

Због свега тога Фреске Манастира Ђурђеви Ступови су у великом броју уништене. Остали су само дјелови Фресака на којима се и дан данас препознаје рад Дечанских мајстора поријеклом из которске сколе сликања где је насликан сав циклус монолога илустрованог црквеног календара по дечанском узору. 

Претпоставља се да је фрескопис урађен још за живота Стефана Уроша IV Цара Душана. Фрескопис у другој припрати могао би бити дјело Страхиње Будимљанина.  

Доласком мојсија Зечевића за игумана у Ђурђеве Ступове првих година 18. вијека, овај Васвојевички духовни храм бива обновљен у сваком погледу  и народ почиње да се око њега окупља. Он постаје духовни, културни  и политички стожер, Васојевића и сјеверне Црне Горе. Мојсије је био вјешт у организовању народа у одбрани од непријатеља. Гдје није могао мирним путем и преговорима успјети , организовао је одбрану. Посебну улогу је имао у мисији против исламизације Турака заједно са Пећком патријаршијом и Цетињским манастиром.

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                        Повратак на "ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ"                                                                         Повратак на " О ВАСОЈЕВИЋИМА "