Црква Св. Илије на Царинама







На Царинама ( Кучки Ком) - простору, како га окарактериса писац Богдан Лабовић, предодређеном за цареве, мјесту гдје је човјек ближи небу и Богу, подигнут је храм Св. Илије . Специфичност ове богомоље је у томе што је подигнута на 1800 метара надморске висине, што значи  на највећој надморској висини у Европи .
"Овај храм подиже његово височанство књаз Никола Први Петровић за покој душе свога оца војводе Мирка Петровића Његоша, храбром племену Куча 1900. године", пише над улазом цркве.
Уз благослов митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића, храм је обновљен из темеља (1993-1995) године, трудом и настојањем Михаила Прелевића из Куча и протојереја Драгана Митровића, прилозима Куча, Васојевића, и Братоножића и многих других као и друштвених и приватних установа и предузећа.
Подигнут је звоник и конак који је (1995) освештан и предат на старање Браству цетињског манастира. Поред манастира су мрамори (гробови ратника, копљаника и чобана, усамљени и зарасли у траву, многи без имена и знамена, иструли крстови које покрива трава. Поред манастира сахрањен је и инжењер Михаило Прелевић. 
Овај Манастир је душа Комова, историја, читанка под ведрим небом. Овдје се зборило и договарала се Брђанска племена, о слози, заједништву. Овдје нема града ни утврђења. Град је сама планина. Овај манастир није закључан. Његова су врата широм отворена за сваког намјерника, пролазника, божјег угодника.На Царинама с прољећа љета и јесени је живо. Можете доћи колима до на саме Царине код манастира.
Из земље, из срца створена је зараван Царине и на њима подигнута црква. Да све буде свето и чисто, вјековно. Овдје се најприје зачео камен, у камену, цвијет и бор, извор. Ту је дошао човјек љепоте да се нагледа, да сагради цркву. Све што је овдје велико је и свето, чисто и трајно. Код цркве на Царинама купе се за Илиндан, ту је одвајкада сабор. Љепота и висина. 







Повратак на ПОЧЕТАК                                                                        Повратак на "ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ"                                                                         Повратак на " О ВАСОЈЕВИЋИМА "

Нема коментара:

Постави коментар