Аранђеловдан

 

Аранђеловдан, стара слава свих Васојевића. Хришћанство Архангела Михаила сматра заштитником Универзалне цркве и првим од седам архангела, као и побједника Луцифера и Сатане.

Због тога се у умјетности увек представља у оклопу са подигнутим мачем или копљем како пријети демону или змају.

Српска православна црква и вјерници славе Светог Арханђела Михаила или Аранђеловдан у мјесецу новембру. Аранђеловдан, који је у Србији и Црној Гори, према броју вјерника који га славе, на другом мјесту, после светог Николе.

Према учењу Цркве, у почетку, када је Бог стварао свијет, сем видљивог или материјалног, најприје је створио духовни, невидљиви свијет - духове. У почетку сви духови бијаху добри, али се један, Деница, одметнуо због велике моћи коју је добио од Бога, па је постао непослушан, чинећи многа зла. Тада су се духови подијелили на добре и на зле, на анђеле и демоне.

Грчка реч ангелос значи вјесник, а демон - пакосник. Архангел Михаило сматра се предводником небеске бестјелесне силе, а име му значи – онај који је као Бог.

Анђели немају тијела, али се на иконама приказују у људском облику. Живопишу се као млади људи и због тога што немају тјелесних жеља и брига као људи. Анђели су увијек обучени у бијелу одјећу, плаштове, у знак чистоте и невиности, а само се архистрат Михаило живопише у одијелу, како су, у давна времена, носиле војводе. Пошто немају ничег тјелесног, претпоставља се да немају ништа што би им кварило и ружило младост и љепоту, зато су анђели вјечно млади и лијепи.

Анђела је седам, а имају девет чинова. Свети арханђел Михаило слави се у новембру, јер је то девети мјесец после марта, у којем је створен свијет. Анђеоски чинови су: шестокрили Серафими, многооки Херувими, богоносни Престоли, Господства, Силе, Власти, Нацала, Арханђели и Анђели, а свима је предводник арханђел Михаило. Међу анђелским чиновима, према учењу Цркве, савршено је слагање, љубав, једномислије, једнодушност, покоравање једно другом, а сви скупа покоравају се вољи Божјој. 

КАКО СЕ СЛАВИ АРАНЂЕЛОВ ДАН

Гвидо Рени „Архангел Михаило побјеђује Сатану“

 

Осим што сматрају да су једног рода, односно да имају заједничког претка, Васојевићи славе Св. Архангела Михаила којег су славили и у доба Немањића, као и Александровдан и Светог Саву. Етнолог Петра Влаховић наводи да по Вуку слава често упућује на братство и племе, а не само на породицу. Како Вук каже - братство слави исту славу – празник који би се у одређеној мјери могао повезати са општенародним славама тј. завјетинама. Шта, у ствари, представља слава и зашто Васојевићи славе баш Архангела Михаила није у потпуности расвијетљено, иако је слава предмет обимних проучавања. Мишљења о томе шта представља и колико је стар обичај славе су подијељена. Први помен славе датира још од 15. августа 1018. године и то у околини Охрида. У вези је са војводом Ивцем, последњим изданком некадашње моћне Самуилове државе и отпором који су његови сународници пружали византијској империји. По Вуку Стефановићу Караџићу, иако су за славу извођени различити  народни обреди, слава је обичај везан за кућу, домаће огњиште, за здравље и напредак породице.

Према слави, како пише Јагош Вешовић, Васојевићи имају посебан пијетет и поштовање. Домаћин не позива својту, пријатеље и остале чланове уже породице већ је уобичајено да они сами долазе. Позива само другоплеменике који живе у истом или другом мјесту, а који му нису својта, већ познаници. Уочи славе почну долазити пријатељи, кумови и званице који живе далеко, а који не би могли стићи на вријеме на само крсно име. Домаћин званице среће испред куће. Ту се љубе и они му честитају крсно име. Он их уводи у кућу и послије поздрава са члановима породице домаћин их нуди ракијом и кафом. Пред вечеру, домаћин припали светитељу свијећу и чита молитву, а сви стоје гологлави око трпезе. Затим узима здравицу и испија у славу крсног имена. На дан славе долазе гости из оближњих мјеста. Домаћин их среће са здравицом, а они му честитају. Онда их уводи у кућу и сиједају за постављену трпезу. Гости у разговору пију и мезете до подне, а онда ручају. Најстарији од гостију, највиђенији или најважнији по чину, вади здравицу и пружа је домаћину и сви му захваљују на дочеку. По завршетку тог церемонијала сиједају и једу. Домаћин остаје на ногама гологлав и нуди госте ракијом. Затим сиједа за софру на другом челу трпезе. Док траје ручак домаћин обједује и стално погледује да гости буду добро услужени. Млађи дворе и служе.

У Лијевој Ријеци, пошто се заврши ручак, обичај је да домаћин са својим гостима носећи здравицу у руци, иде у домове ближњих сусједа који тога дана славе. При уласку у кућу јављају се ријечима „Ко ми је здрав“ и ко први одговори „Ја са дружином!“ тај и добија здравицу. Пошто заврше са узајамним посјетама сељани се сакупе у некој од највећих кућа и ту проведу остатак дана. При вечери месо се дијели по чувењу – „Глава глави, плећка харамбаши...“ Послије вечере поново се сакупљају на сијело гдје остају до јутра. При растанку гости иду по домовима својих домаћина на конак. Трећи дан полазе поздрављајући се и захваљујући на дочеку.

НАРОДНА ВЈЕРОВАЊА

Арханђео Михаило је, према вјеровању, "живи светац", сједи на Мјесецу и гледа шта људи раде, а повремено и силази међу људе. Због вјеровања да је жив светац, неки славари за тај дан не кувају жито, а кажу да славару арханђел Михаило све вријеме славе стоји на десном рамену. Вјерује се да арханђел Михаило обилази болеснике, сматра се ако им стане више главе - болесник ће оздравити, а стане ли болноме код ногу - дани су му одбројани. Арханђел Михаило вуцима затвара чељусти и оставља тајне знаке којима звјери не смију да приђу, па тако штити чобанска стада.

Према предању, после победе над Сатаном и палим анђелима арханђел Михаило се обратио окупљеним верним анђелима: „Пазимо, стојмо смерно пред Оним који нас је створио, не помишљајмо да Му се успротивимо. Пазимо, јер пострадаше они који са нама бијаху саздани, и који се досада са нама божанственом светлошћу причешћиваху. Пазимо, јер се неочекавано од светлости у таму због гордости претворише, и са Висине у бездан се срушише. Пазимо, јер спаде с неба Деница, који се јутром уздизаше, и сручи се на земљу.“

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на " О ВАСОЈЕВИЋИМА "