Миљану Вукову

Тај кастриот из Васојевића,

Сој, бре, као балчак Обилића!

Страшан као сибирска пустиња

Ил' таласи поврх мора сиња.

Груди су му тврђи од камена,

А лав би му лего на рамена.

Има љуте као зима зубе,
А више њих два брка се љубе;
Ту испод њих хучи врело буне,
А за тачност Ловћеном се куне.
На гробу му гудало и струне,
Под ноге му ропски ланац труне.
Не видиш му токе од бркова,
Које није у Млеткама кова,
Но скинуо са паше Селима,
А на њима скуп легије име,
Ка влашиће с небескога свода,
Ил' кремење из химне народа.
Шта још краси тога горостаса?
Три зла што му вире иза паса!
Ал' што храни покрај кука вука -
Кад зарежи, царев логор бјежи!
А војвода мркова ошине
Не виде се брда од прашине.
Море Турци залуд ви клањања,
Тјера Миљан аге са имања!
Одметник је с триста соколова
И с народом који нема крова,
Ал' у таквој витешкој биједи -
Дан им царске године вриједи.

                                                          ( Аутор пјесме  " Радован Бећировић Требјешки " ) 

Повратак на ПОЧЕТАК                                                                                                             Повратак на " ГУСЛАРСКЕ ПЕСМЕ О ВАСОЈЕВИЋИМА "